Plastična 3D štampa u odbrambenoj industriji, šest tehnologija koje treba da poznajete

Ovo je drugi tekst u nizu o aditivnoj proizvodnji u odbrambenoj industriji. Prvi je pokrio metalnu 3D štampu, ovaj pokriva plastičnu. Oslanja se isključivo na javno dostupne podatke, a stvarna primena je verovatno šira od onoga što je javno objavljeno, iz istog razloga kao u prvom tekstu, poverljivost ugovora.

Prolazim kroz šest tehnologija, od najrasprostranjenije do najmanje zrele, silikona. Kod svake razdvajam ono što je nezavisno potvrđeno od onoga što je samo tvrdnja proizvođača, i tamo gde je bitno, dodajem i kratku finansijsku ocenu kompanije koja tehnologiju nudi, jer tehnička sposobnost i finansijska stabilnost nisu ista stvar.

Šest tipova plastične 3D štampe koje se koriste u odbrani

Jedna opšta napomena pre nego što krenem. Kod metala, deo posle štampe skoro uvek mora u peć, zbog zaostalog napona. Kod plastike je taj problem mnogo manji, pa termička obrada uglavnom nije potrebna, osim kod većih delova od visokotemperaturnih materijala poput ULTEM ili PEEK, gde se ponekad radi naknadno kaljenje, ne zbog napona nego zbog boljih mehaničkih svojstava. Van tog izuzetka, dorada plastičnog dela znači uglavnom uklanjanje podrške i, gde treba, obradu površine sa strogom tolerancijom. Ako deo nema takav zahtev, ostaje kakav je izašao iz mašine.

Kredit: US Navy photo, RIMPAC 2026. Izvor: USNI News.

1. Fuzija filamenta u sloju (FDM, FFF)

Najrasprostranjenija i najjeftinija tehnologija plastične 3D štampe. Dizna topi filament i nanosi ga sloj po sloj. FDM i FFF označavaju isti proces, FDM je zaštićeni naziv Stratasysa, FFF je opšti naziv kod svih ostalih.

U odbrani i vazduhoplovstvu se najviše koristi za alate, šablone i pomoćna sredstva za montažu, ne za gotove delove. Alat napravljen za nedelju dana po ceni od nekoliko stotina dolara, umesto klasičnog kalupa koji traje mesecima i košta desetine hiljada, menja ekonomiku cele proizvodne linije.

Za visoke temperature i otpornost na plamen koriste se materijali iz porodice PAEK, i PEI, poznat kao ULTEM. ULTEM 9085 se koristi za unutrašnje, nekonstruktivne delove kabine, sertifikovan po normi FAR 25.853, koja propisuje granice zapaljivosti, dima i toksičnosti. PEEK ide korak dalje, veća temperatura, bolja hemijska otpornost, uključujući Skydrol, i nizak FST profil. Stratasys prodaje sertifikovanu verziju za FDM pod imenom Victrex AM 200, razvijenu sa britanskim Victrexom, za kanale i razvodnike koje je teško izraditi klasično. Isti Victrex ide i van 3D štampe, linijom LMPAEK nižeg topljenja, u saradnji sa Daherom za laminate od 176 slojeva i 32 milimetra debljine, i sa Airbusom za vratanca i držače, uz tvrdnju o do 85 odsto boljem odnosu mase sirovog i gotovog dela u odnosu na aluminijum. Treći, jeftiniji izbor je PPS, sam po sebi otporan na plamen i vrlo otporan na hemikalije, ali mehanički slabiji od PEEK-a.

Konkretan primer, američka mornarica je tokom vežbe RIMPAC 2026, na brodu USS Essex, kombinovala 3D skeniranje i FDM štampu za brzu izradu zamenskih delova, poklopaca termostata i delova sistema za kiseonik. Prvo se štampa plastični prototip radi provere dimenzija, tek onda se, po potrebi, deo pravi od materijala za stvarnu upotrebu.

Kredit: US Navy photo, RIMPAC 2026. Izvor: USNI News.

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane vodi platformu Component Library, preko koje je preko 200 domaćih proizvođača povezano sa jedinicama na terenu, sa preko 170 razvijenih delova i 11 vrsta usluga, uključujući 3D štampu, kroz platformu Dija. Među delovima su ramovi za FPV dronove, antene i kućišta elektronike.

Markforged, čiju priču detaljnije opisujem u sledećoj tački, u sopstvenom prikazu slučaja navodi da je jedinica američke vojske u bazi Fort Irwin FDM tehnologijom ponovo napravila zamenski čep za noćnu opremu koji više nije bio u proizvodnji. Klasična nabavka bi koštala oko 10.000 dolara uz tri meseca čekanja, a odštampan je za 230 dolara, uz metalnu verziju od nerđajućeg čelika za 800 dolara. Prema istom prikazu, jedinica je tako uštedela 244.000 dolara. Vredan primer, ali reč je o prikazu koji je objavio sam proizvođač opreme, ne vojska, pa ga tretiram kao verodostojan, ne i nezavisno potvrđen.

Poseban primer, zanimljiv ali i vredan opreza, je američka kompanija Quantum Cyber, sa sedištem u Zapadnom Palm Biču, na berzi Nasdaq pod oznakom QUCY. U avgustu 2026. je završila farmu od 80 FDM štampača u pogonu u Bridžportu, u Konektikatu, za strukturne delove dronova. U junu 2026. je pokrenula sopstvenu proizvodnju filamenta, standardni PETG i kompozit Formula A, za zaštitu elektronike dronova od elektromagnetnog impulsa. Prema patentnoj prijavi iz maja 2026, Formula A je PETG punjen aluminijumskim ljuspicama, karbonilnim gvožđem, čađi i mlevenim karbonskim vlaknom, sa slabljenjem signala od 35 do 55 decibela u opsegu 10 kHz do 10 GHz, po ASTM D4935. Prvi mini presretač je sklopljen 27. jula 2026.

Ovde je neophodna ozbiljna ograda. Sve brojke potiču od same kompanije, nijedan vojni ugovor nije imenovan, a direktor je izjavio da je sledeći korak tek pretvaranje kapaciteta u ugovorenu proizvodnju. White Diamond Research je u junu 2026. objavio da direktor Dejvid Lazar drži povlašćene akcije konvertibilne u oko 477 miliona redovnih akcija po 0,013 dolara, naspram svega 22,77 miliona akcija u opticaju, što bi drastično razvodnilo akcionare, i da partnerska firma za dronove ima gotovo praznu prezentaciju bez cena. Lazar ima istoriju vođenja malih penny stock kompanija sa čestim promenama fokusa. Tretiram ovaj slučaj kao tehnički verodostojan, ali finansijski visokorizičan, dok se ne pojavi nezavisna potvrda ugovora.

Proizvođači opreme, Stratasys, 3D Systems, Roboze, INTAMSYS, Ultimaker, AON3D, i deo linije nekadašnjeg Markforgeda pre nego što je pripojen Stratasysu.

2. Kontinualna vlakna, CFF

Ovde moram da napravim oštru razliku koju mnogi zamagljuju. CFF, kontinualna vlakna, nije isto što i materijal punjen karbonskim vlaknima. Kod punjenog materijala, sitni isečci vlakna su izmešani u plastiku, kao šljunak u betonu, i poboljšavaju krutost, ali ne daju pravu strukturnu čvrstoću. Kod prave CFF tehnologije, mašina polaže neprekidno vlakno unutar svakog sloja, kao konac ušiven u tkaninu, i to daje merljivu čvrstoću na zatezanje, uporedivu sa aluminijumom, uz mnogo manju masu. Pionir je Markforged, danas sa mašinom FX20, u upotrebi za strukturne delove dronova i zemaljsku podršku, gde je odnos čvrstoće i mase presudan. Ponuda vlakana je šira nego što se misli, standardno karbonsko za najveću krutost, visokotemperaturna verzija, staklena vlakna gde je bitna dielektrična propustljivost, na primer kod kućišta antena, i kevlar za otpornost na udarac. Konkurentski pristup istoj ideji nudi ruski Anisoprint, kroz svoj proizvod Fibreseeker, kontinualno kompozitno vlakno koje se koekstrudira sa termoplastikom. Markforged na sajtu navodi rad na proizvodnji dronova za vojsku, sa fotografijama jedinica poput 7. mobilnog odreda za javne poslove, 1. konjičke divizije i 26. ekspedicione jedinice marinaca, ali to su izvori fotografija, ne potvrđeni programi, pa tu tvrdnju tretiram kao marketing.

Čvrsta, proverljiva činjenica je korporativna sudbina kompanije. Markforged je 2021. izašao na berzu preko SPAC spajanja, po proceni od 2,1 milijardu dolara. Akcije su drastično pale, kompaniju je 2025. preuzeo Nano Dimension, a Stratasys je u maju 2026. najavio otkup od Nano Dimensiona za 42,5 miliona dolara, dok Nano Dimension zadržava liniju za metalni binder jetting. Direktor Stratasysa je otkup obrazložio rastućim potrebama u odbrani i vazduhoplovstvu. Konkretan, potvrđen poslovni potez, iako sam po sebi nije dokaz o vojnom projektu.

3. Selektivno lasersko sinterovanje, SLS

Laser topi tanak sloj najlonskog praha, najčešće PA12, unutar zatvorene komore. Deo leži unutar praha tokom cele izrade, pa mu prah služi kao podrška, i zato ovde nema posebnih struktura podrške koje se posle uklanjaju, za razliku od FDM-a.

Verovatno najbolje dokumentovana tehnologija u ovom tekstu, kad je reč o stvarnoj vojnoj i avio upotrebi. Airbus je zvanično kvalifikovao materijal EOS PA 2241 FR, samogasivi najlon 12, sa procesom na mašini EOS P 770, za letački kvalifikovane delove, uz Materialise kao uslužnog proizvođača, za vazdušne kanale i držače. Potvrdio je to imenom i pozicijom potpredsednik EOS-a za Evropu, Bliski istok i Afriku, Markus Glaser, što ovaj primer svrstava među najčvršće dokumentovane u tekstu.

Australijski Boresight, iz Fišvika kraj Kanbere, sa pogonom u Hantsvilu, deo grupacije Criterion Solutions, na berzi od juna 2026, pravi jeftine dronove mete FDM tehnologijom, a misijski spremne dronove SLS tehnologijom, materijalom Nylon 12 Tough na Formlabs Fuse mašinama. Prema Australian Aviation, prodali su preko 6.000 dronova u 15 vojski u 12 zemalja, dok je Space and Defense imenovao 11 zapadnih vojski kao kupce, uključujući australijske, britanske, kanadske i novozelandske snage, američku kopnenu vojsku, marince, mornaricu i ratno vazduhoplovstvo, holandsku, italijansku i finsku vojsku, uz komercijalne kupce Northrop Grumman, Anduril, DroneShield, Nammo i zajedničko ulaganje MBDA i QinetiQ pod imenom Houbara. Po broju imenovanih vojnih kupaca, verovatno najšire dokumentovan slučaj u celoj ovoj seriji.

Boeingovo odeljenje za brzi razvoj konfiguracije letelica, u Mesi, u Arizoni, koristi SLS i materijal DuraForm PA za delove helikoptera AH-64D Apache Longbow, kanale za hlađenje i oplate, za američku vojsku i inostrane naručioce. Za pet meseci su napravili preko 400 delova. Redak primer sa imenovanim proizvođačem, imenovanim programom i konkretnim brojem, potvrđen kroz zvaničan slučaj korišćenja objavljen kod samog proizvođača mašine. Drugi primer, ovog puta pravi vojni istraživački program, je AIRION, mala kompanija iz Los Anđelesa. AFWERX, inovaciona jedinica Ratnog vazduhoplovstva, raspisao je 2021. izazov za problem taktičke dehidracije kod pilota lovaca, gde pilotkinje izbegavaju da piju vodu pre leta zbog nemogućnosti pražnjenja tokom leta, što nosi rizik gubitka svesti pri velikim g silama. AIRION je pobedio veće izvođače, i danas na tri Formlabs Fuse 1 plus 30W mašine, u proizvodnji od 24 sata dnevno, štampa uređaj AIRUS, telo od praha TPU 90A i pumpni mehanizam od najlona 12. Redak primer gde je SLS ušao u opremu koju nosi vojni pilot, ne u prototip.

Treći primer je Metro Aerospace, mala teksaška kompanija, koja materijalom DuraForm GF pravi mikrolamele za trup transportnog aviona C 130, odnosno civilne verzije L 100, koje smanjuju otpor vazduha, uz tvrdnju o uštedi goriva od oko četiri odsto pri krstarenju. Prošli su sertifikaciju prvog primerka, FAIR, za tri do četiri meseca, redak primer plastičnog dela koji je prošao pravu avio sertifikaciju, ne samo internu proveru.

Formlabs takođe navodi saradnju sa Palladion Systems na sistemu za odbranu od dronova, gde su ruke koje se izbacuju odštampane kao deo jedne konstrukcije. Nema broja jedinica ni datuma, pa je ovaj primer slabiji od prethodna tri, ali i dalje jači od generičke izjave, jer je kupac imenovan.

Proizvođači opreme, EOS, 3D Systems, Farsoon u nemetalnom delu ponude, Formlabs sa linijom Fuse.

4. Multi Jet Fusion, MJF

Tehnologija koju je razvio HP. Niz dizni prelazi preko sloja praha i nanosi sredstvo za spajanje tačno tamo gde treba nastati čvrst deo, a infracrvena svetlost topi prah tamo gde je sredstvo naneto. Prednost u odnosu na SLS je brzina kod serijske proizvodnje više istih delova, što je čini pogodnom za dronove.

Najjači primer je Firestorm Labs, iz San Dijega. Prave kontejnerske, pokretne mikrofabrike xCell, sa industrijskim HP MJF mašinama, koje rade van mreže i prevoze se avionima C-17 ili C-130, ili kao spoljni teret ispod CH-47. U januaru 2025. su, prema sopstvenom saopštenju, dobili petogodišnji ugovor od Ratnog vazduhoplovstva, preko AFWERX, sa gornjim limitom od 100 miliona dolara. TechCrunch je proverio i javio da je stvarno ugovoreno svega oko 27 miliona, važna razlika, gornji limit ugovora nije isto što i stvarno potrošen novac, i to vredi imati na umu kod svakog velikog odbrambenog ugovora. U maju 2026. su dobili dodatnih 30 miliona dolara kroz APFIT, za pet mikrofabrika i preko 200 dronova Tempest za Indo-Pacifik. Kompaniju je 2024. finansirao, između ostalih, Lockheed Martin Ventures, a američka 3. brigada za borbenu avijaciju je, prema saopštenju kompanije, tokom obuke odštampala preko 90 delova dronova. Naoružanje se ne štampa, dodaje se posebno.

Unusual Machines je zvanično saopštio da je usvojio HP MJF za proizvodnju delova dronova, radi bržeg prelaska sa prototipa na seriju bez alata. Konkretan, imenovan primer, među dokumentovanim, ne samo marketinškim.

5. Fotopolimerne smole, SLA i DLP

Ova tehnologija koristi svetlost, laser kod SLA ili projektor kod DLP, da očvrsne smolu tamo gde treba nastati sloj. U odbrani je uglavnom ostala u fazi prototipa, alata i kućišta, ne kod letački kritičnih delova. Formlabs svoje mašine Form 4 i Form 4L, i materijale Rigid 10K i Tough 2000, pozicionira za vodonepropusna kućišta elektronike, delove za podvodne sisteme i aerodinamične oklope dronova, i ističe da mogu da rade bez interneta, bitno kod poslova pod izvoznom kontrolom.

Imenovani primeri koje sam pronašao dolaze svi od samih kompanija, ne od vojske. ORQA koristi SLA za alate i SLS za hiljade delova godišnje, SoSub je prototipisala podvodne sisteme na SLA, Nakai Robotics je napravila preko 3.000 delova, često dodatno obojenih Cerakote premazom, a Nomad Prototypes iz Ujedinjenih Arapskih Emirata pravi dronove od smole Liqcreate Strong-X, savojne čvrstoće 135 megapaskala. Kod ove tehnologije, skoro svi primeri su prikazi samih proizvođača, ne potvrđeni vojni programi, pa je tretiram kao korisnu, ali slabo dokumentovanu.

6. Silikon

Najmanje zrela i najviše marketinški naduvana oblast u tekstu, pa joj posvećujem više prostora nego što bi zaslužila, baš da bih pokazao razliku između potvrđenog i najavljenog.

Najčvršći, nezavisno potvrđen primer je francuski Lynxter, sa firmom APS Coating Solutions. Njihova mašina S300X štampa silikon tvrdoće 5 do 45 Šor A, za izradu maski za plazma nanošenje keramičkih premaza na avio i odbrambene delove. Inženjer APS-a, Damjen Pomared, je u nezavisnoj studiji slučaja portala Aniwaa, iz oktobra 2023, naveo da je Lynxter za prvi posao napravio oko 240 maski, 25 sa 7 sa 5 milimetara. Konkretan avion ili program nije naveden, pošto je APS uslužni pružalac premaza, ne krajnji naručilac, ali je ovo, po meni, ubedljivo najčvršći, treći stranom potvrđen primer silikonske 3D štampe.

Vredi pomenuti i srodnu priču iz iste porodice mekih materijala. PPG je tehnologijom ARE, ambijentalna reaktivna ekstruzija, koja nije 3D štampa silikona nego posebna ekstruziona tehnika, napravio šest kompleta zamenskih zaptivki za rampu aviona Lockheed Martin C-130J, prvu komercijalnu prodaju ovakvih delova, uz preko 30 odsto nižu cenu i deset puta bržu ugradnju. Materijal je polisulfid, ne silikon, poznat pod imenima PR-1425 ili PR-1440, a neki od tih zaptivki nose sopstveni vojni skladišni broj. Ističem ovo baš zato što je najbolje dokumentovan slučaj letački upotrebljenog, 3D odštampanog mekog dela u ovoj temi, samo materijal nije silikon.

Francuski 3Deus Dynamics, osnovan 2020, koristi patentiranu tehnologiju, štampanje unutar samoispravljajućeg zrnastog medijuma, bez kalupa i bez podrške. Na sajtu tvrde da su 2025. postigli svetski prvi slučaj mekog, silikonskog zaptivača sa elektromagnetnim oklapanjem koji je uspešno leteo, na jednom helikopteru. Ovo je isključivo njihova tvrdnja. Najjači nezavisan izvor, francuski Bref Eco, prenosi samo da je direktor Žilijen Bartes rekao da je reč o njihovom prvom delu kvalifikovanom za vojni program, pokazanom na avio salonu u Parizu u junu 2025, bez imenovanog helikoptera ili programa. Nezavisno potvrđeno, kroz više stručnih portala, jeste da je kompanija u martu 2026. dobila sertifikate EN 9100 i ISO 9001, pored ranije ISO 13485 iz 2023. Tvrdnje o otpornosti na plamen kerozina od 1.200 stepeni u trajanju od 15 minuta i oklapanju do 80 decibela potiču isključivo iz sopstvenih tehničkih listova, nisam pronašao nezavisan laboratorijski izveštaj.

Stratasys je u julu 2025, sa japanskim Šin Ecuom, pustio materijal P3 Silicone 25A, za DLP mašinu Origin, opisan kao pravi silikon, tvrdoće 25 Šor A, otporan na plamen po UL 94 V0, biokompatibilan po ISO 10993-5. Namenjen je zaptivkama i prigušivačima u avio i odbrambenoj industriji, ali nijedan imenovan kupac za ovaj materijal nije naveden. Švajcarski Spectroplast, izdvojen iz ETH Ciriha 2018, ima sličnu priču, tehnologiju SAM i materijal TrueSil, tvrdoće 20 do 60 Šor A, sa odbranom navedenom kao ciljno tržište, ali bez ijednog imenovanog odbrambenog kupca, jedini konkretan proizvod je civilni sigurnosni svetlosni uređaj.

Zanimljivu poentu za oprez daje nemački Wacker. Njihova usluga ACEO, pokrenuta 2016, štampala je silikon na zahtev, marketinški usmerena i na vazduhoplovstvo. Wacker je, uprkos preko 5 milijardi evra prihoda i 70 godina iskustva, uslugu ugasio krajem 2021. Ne bih to čitao kao dokaz da tržište nije zrelo, nego obrnuto, tržište je premalo za giganta poput Wackera da opravda njegov režijski trošak, dok baš takva niša ostavlja prostor manjoj, specijalizovanoj firmi da izgradi posao na njoj. Uz to, 2016. je bila druga tehnološka epoha, mnogo od onoga što danas radi u aditivnoj proizvodnji tada jednostavno nije funkcionisalo dovoljno dobro. Gašenje ACEO-a je zato više podatak o Wackerovom poslovnom modelu nego presuda o zrelosti same tehnologije, ali i dalje je razlog da se današnje ambiciozne najave manjih kompanija čitaju sa dozom opreza, ne sa automatskim poverenjem.

Polimerni kompoziti van same 3D štampe

Kratak izlet van štampača, jer je pitanje polimernih materijala u odbrani šire od aditivne proizvodnje. Radomi, kupole koje štite radar i antene na avionima, brodovima i vozilima, nisu 3D štampani, prave se slaganjem slojeva tkanine natopljene smolom, ali spadaju u istu porodicu materijala i isti tip inženjerskog razmišljanja, birati materijal prema zahtevu, ne prema tome šta je pri ruci.

Kod radoma je ključno svojstvo dielektrična konstanta, koliko materijal ometa prolazak radio talasa. Kvarc sa cijanat estarskom smolom daje konstantu između 3,2 i 3,35, uz vrlo niske gubitke, izbor za najosetljivije sisteme. Jeftinija varijanta, kvarc sa niskodielektričnim epoksidom, ide na 3,4 do 3,8, dok obična staklena tkanina sa istim epoksidom ide na 4,5 i više, uz veće gubitke i apsorpciju vlage. Niža konstanta znači manje izobličenje signala, pa izbor materijala direktno utiče na domet i preciznost radara, ne samo na cenu i masu kupole.

Uporedna tabela

Ko ima dokumentovan javni dokaz, a ko samo marketing

Dokumentovano, potvrđeno od vojske, državnog tela ili imenovane treće kompanije, američka mornarica kroz saopštenje o vežbi RIMPAC 2026 na USS Essex, ukrajinsko Ministarstvo odbrane kroz platformu Component Library, Unusual Machines kroz saopštenje o HP MJF, Stratasys kroz saopštenje o otkupu Markforgeda sa jasno navedenim odbrambenim razlogom, Boeing kroz slučaj korišćenja sa programom AH-64D Apache Longbow i preko 400 delova, AFWERX i AIRION kroz zvanično dobijen izazov i uređaj koji je stvarno u proizvodnji, Metro Aerospace kroz FAIR sertifikaciju na C 130, Airbus i EOS kroz zvaničnu kvalifikaciju materijala, potvrđenu imenom potpredsednika EOS-a, Boresight kroz sopstveno saopštenje i nezavisne izveštaje o preko 6.000 prodatih dronova u 15 vojski, Firestorm Labs kroz zvanično dobijen ugovor, uz ogradu da je gornji limit mnogo veći od stvarno ugovorenog, Lynxter i APS kroz nezavisnu studiju slučaja sa imenovanim inženjerom i brojem maski, PPG kroz slučaj sa imenovanim avionom C-130J, uz napomenu da materijal nije silikon.

Delimično potvrđeno, sa konkretnim detaljima ali bez imenovanog programa ili nezavisne potvrde ključne tvrdnje, 3Deus Dynamics, čije sertifikate potvrđuju nezavisni portali, ali čija tvrdnja o silikonskom delu koji je leteo na helikopteru ostaje isključivo sopstvena izjava.

Marketinški prisutne, sa konkretnim, imenovanim ali civilnim ili dual use primerima, ne vojnim ugovorima, EOS kroz saradnju sa Quantum Systems, 1zu1, Festo, Ecoparts i Swiss Drone Services, i Formlabs kroz Palladion Systems, bez broja jedinica ili datuma.

Marketinški prisutne, bez ijednog imenovanog projekta, Markforged u tekstu o proizvodnji dronova na taktičkoj ivici, gde su navedene samo fotografije jedinica, ne ugovori, kao i Stratasys sa P3 Silicone 25A i Spectroplast sa TrueSil, oba tehnički stvarna i dostupna, ali bez ijednog imenovanog odbrambenog kupca.

Poseban slučaj je Quantum Cyber, čije tvrdnje o farmi štampača i EMP filamentu deluju konkretno i delimično proverljivo kroz patentnu prijavu, ali dolaze isključivo od kompanije, bez imenovanog ugovora, uz ozbiljne signale upozorenja o finansijskoj strukturi, u nastavku.

Šta se dešava sa proizvođačima opreme

Slika je slična onoj iz prvog teksta, veliki, stabilni igrači na jednoj strani, mali u ozbiljnim problemima na drugoj.

HP stoji iza MJF linije kao veliki, stabilan sistem. EOS ostaje privatna i finansijski stabilna kompanija. 3D Systems širi odbrambeno poslovanje, iako u celini posluje sa gubicima, kao što sam naveo u prvom tekstu.

Markforged je najdrastičniji primer pada vrednosti. Izašao je na berzu 2021. po 2,1 milijardu dolara, akcije su skoro potpuno propale, preuzeo ga je Nano Dimension 2025, a Stratasys ga je kupio u maju 2026. za svega 42,5 miliona. Pad od preko 98 odsto za manje od pet godina, za pionira tehnologije koja se danas najviše pominje kao budućnost plastičnih strukturnih delova. Ista preporuka kao u prvom tekstu, proveravajte finansijsko stanje proizvođača jednako pažljivo kao specifikacije mašine. Quantum Cyber je drugačiji, ali podjednako bitan tip rizika. Za razliku od Markforgeda, stvarnog proizvođača čija je vrednost realno pala, ovo je mala kompanija čiji direktor ima istoriju čestih promena fokusa, i čiju strukturu akcija analitičari dovode u pitanje. Tehnologija, farma štampača i EMP filament, nije neverovatna, oboje je izvodljivo, ali kupac mora da razdvoji verodostojnost tehnologije od verodostojnosti kompanije.

Slična pažnja je potrebna kod Unusual Machinesa, ranije naveden kao dokumentovan primer MJF-a. Tehnologija je stvarna, ali akcija UMAC pokazuje znake spekulativnog ponašanja, prijavili su Donalda Trampa Mlađeg kao člana odbora u novembru 2024, skočila je 57,2 odsto u jednom danu krajem maja 2026, trguje se po vrlo visokom odnosu cene i prihoda, a broj šort pozicija je od avgusta 2025. porastao 188,4 odsto. To ne znači da su tehnički navodi netačni, prihod im raste, ali cena akcije i tehnička realnost mogu da se kreću nezavisno. Slično, 3D Systems je najavio da će odbrambeni segment 2026. postati najveći deo posla sa rastom preko 20 odsto, što je projekcija, ne već ostvaren rezultat.

Domaći kontekst

Vojnotehnički institut je, kao u prvom tekstu, objavio radove o metalnoj aditivnoj proizvodnji, na dve tehnologije. Za plastičnu nisam pronašao objavljen rad istog ili drugog domaćeg tima. To ne znači da ga nema, samo da ga nisam mogao javno potvrditi. Ova oblast ostaje otvoreno pitanje domaćeg istraživačkog kapaciteta.

FAQ

Koja je razlika između CFF i materijala punjenih karbonskim vlaknima? Kod punjenih materijala, sitni isečci vlakna su izmešani u plastiku i poboljšavaju krutost, ali ne daju pravu strukturnu čvrstoću. Kod prave CFF tehnologije, mašina polaže neprekidno vlakno unutar svakog sloja, i to daje merljivu čvrstoću na zatezanje. Ova dva pojma se često mešaju, ali su suštinski različite tehnologije.

Da li plastična 3D štampa može da zameni metalne delove u odbrani? Ne u nosećim delovima. Plastika se koristi gde je masa važnija od nosivosti, kod alata, kućišta i nekonstruktivnih delova. Za nosive konstrukcije ostaju metalne tehnologije iz prvog teksta.

Koja plastična tehnologija ima najjaču vojnu dokumentaciju? SLS, pre svega zbog Airbusove kvalifikacije EOS materijala i Boresighta sa preko 6.000 prodatih dronova u 15 vojski. Boeingov program na AH-64D Apache Longbow, sa preko 400 delova, ostaje treći, i dalje vrlo jak primer. FDM ima širu, ali opštiju dokumentaciju, kroz upotrebu na brodovima američke mornarice i ukrajinsku platformu.

Da li se silikon zaista 3D štampa za vojnu i avio upotrebu? Tehnički da, ali sa jednim jedinim čvrsto potvrđenim primerom, francuskim Lynxterom i njegovim maskama za premazivanje. Sve ostale tvrdnje, uključujući onu o zaptivaču koji je navodno leteo na vojnom helikopteru, dolaze isključivo od samih kompanija, bez nezavisne potvrde.

Zašto je pad vrednosti Markforgeda relevantan za kupca opreme? Zato što pokazuje da tehnička sposobnost i finansijska stabilnost proizvođača nisu ista stvar. Kupac koji planira upotrebu na deset ili petnaest godina mora da proveri oboje.

Ovo je drugi u nizu od tri teksta o metalnoj i plastičnoj aditivnoj proizvodnji u odbrambenoj industriji. Prvi tekst je pokrio metalnu 3D štampu, treći detaljnije analizira javno objavljene rezultate Vojnotehničkog instituta.