Šta industriji treba od klastera aditivne proizvodnje

Rezultati ankete o aditivnoj proizvodnji, oktobar 2026

Ukratko

3D štampa u regionu je izašla iz faze testiranja, ali je koče cena opreme i težak dokaz isplativosti. Od klastera se najviše očekuju zajednički projekti, fondovi i razmena iskustava, a dve trećine ispitanika želi da rad prati na daljinu.

• 63% ima ponovljiv kvalitet, radi male serije ili serijsku proizvodnju.
• 51% navodi cenu opreme kao jedan od tri najveća problema.
• 59% od klastera najviše očekuje zajedničke projekte i fondove.
• 68% ne može da dolazi na događaje, ali želi da prati rad klastera.

Anketu sam pokrenuo na inicijativu CECIMO, evropskog udruženja industrije proizvodnih tehnologija, u okviru Automobilskog i mobiliti klastera Srbije. Bila je otvorena od 1. do 20. oktobra 2026. Odgovarali su ljudi iz privrede i akademske zajednice iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Za svako pitanje prikazujem tri najčešća odgovora. Kod pitanja sa više izbora zbir prelazi 100%.

Na skupštini klastera izabran sam za rukovodioca radne grupe Napredna proizvodnja. Rezultati ove ankete su polazna osnova za njen rad.

1. Ko je odgovorio

Anketu su popunili ljudi koji sa tehnologijom rade svakodnevno. Profesori, istraživači i inženjeri dali su tri četvrtine odgovora, prodaje i hobista skoro da nema.

Fakulteti i instituti su najbrojniji pojedinačni deo, ali kad se saberu sve industrijske grane, privreda je brojnija od akademije. Velike firme sa preko 250 zaposlenih su skoro jednako zastupljene kao fakulteti. Male firme do 10 zaposlenih imaju isto učešće kao srednje, po 17%.

Šta to znači: klaster ima obe strane za istim stolom. Njegov prvi zadatak je da poveže znanje sa fakulteta sa potrebama proizvodnje.

2. Zrelost i primena

Većina je prešla fazu prvog printera. 63% ima ponovljiv kvalitet, radi male serije ili serijsku proizvodnju. Tehnološki se ipak sve svodi na FFF i rezin.

Proizvodna pomagala, odnosno alate, pribore i šablone, štampa 63%. To znači da 3D štampa već štedi novac u pogonu. Krajnje delove pravi 35%, a metalnu i praškastu tehnologiju koristi samo po 5%. Svaki deseti ne zna koju tehnologiju koristi njegova organizacija.

Šta to znači: najveći prostor za rast je prelaz sa prototipova i pomagala na krajnje delove i industrijske tehnologije. Za taj korak treba znanje o izboru tehnologije i konstruisanju za aditivnu proizvodnju.

3. Prepreke

Cena opreme je problem broj jedan, ali odmah iza nje su dokazivanje isplativosti i kvalitet. To su prepreke koje se rešavaju znanjem, a ne samo novcem.

U slobodnim odgovorima o tome gde su najviše zapeli ponavljaju se četiri teme:

• Finansiranje. Posebno na fakultetima i u školama ima mašina, ali nema novca za održavanje i materijal.
• Nabavka. Duga čekanja na opremu i materijal i nepristupačno tržište.
• Sertifikacija. U medicinskoj oblasti put do prodaje bez sertifikata je skoro zatvoren.
• Znanje. Prelaz sa FFF na druge tehnologije i specifično modeliranje.

Kad se cena opreme posmatra zajedno sa dokazivanjem isplativosti, problem nije samo skupa mašina. Problem je što se njena isplativost teško dokazuje upravi. Nedostatak znanja i kadrova navodi 20%, a naknadnu obradu 27%.

Šta to znači: klaster može najviše da pomogne zajedničkim proračunima isplativosti, primerima iz prakse i pristupom fondovima za opremu.

4. Šta se očekuje od klastera

Od klastera se očekuje konkretna korist. Zajednički projekti i fondovi su na prvom mestu, odmah iza njih je razmena iskustava sa drugim korisnicima.

O ulaganju u 3D štampu u 53% slučajeva odlučuje direktor ili vlasnik, ali inženjeri učestvuju u trećini odluka. Dve trećine članarinu vezuje za pogodnosti, a samo petina je odlučno protiv plaćanja.

Najčešći odgovor na pitanje o događajima bio je "ne dolazim, ali pratim rad". To nije nezainteresovanost. To je jasna poruka da ljudi žele da učestvuju na način koji im ne oduzima ceo dan. Pri tome je 56% spremno da u diskusiji podeli svoje iskustvo.

Pitanja koja su ispitanici predložili za panel grupišu se oko pet tema: materijali i njihove mehaničke osobine, prepreke za krajnje delove, saradnja nauke i privrede, izbor tehnologije i konkretni zahtevi za izradu koje članovi mogu da preuzmu.

Šta to znači: klaster prvo mora da pokaže vrednost kroz projekte, razmenu i obuke, pa tek onda da razgovara o članarini. A rad mora da bude dostupan na daljinu.

5. Zaključak

Region ima znanje i opremu za ozbiljniju primenu 3D štampe. Nedostaju mu dokazi o isplativosti, pristup novcu i mesto za razmenu iskustava. Klaster to može da reši ako radi konkretno i na daljinu.

1. Zajednički projekti i fondovi su prvi prioritet, uključujući evropske programe u kojima fakulteti i firme nastupaju zajedno.
2. Proračuni isplativosti i primeri iz prakse pomažu da se oprema odobri kod uprave.
3. Razmena iskustava i obuke prate prelaz sa FFF i prototipova na krajnje delove i industrijske tehnologije.
4. Rad na daljinu omogućava da učestvuju i oni koji ne mogu da dolaze na događaje.
5. Članarina dolazi tek kada klaster pokaže vrednost.

Česta pitanja

Ko je sproveo anketu?

Anketu je sproveo Rare Kolesar, rukovodilac radne grupe Napredna proizvodnja u Automobilskom i mobiliti klasteru Srbije, izabran na skupštini klastera. Anketa je pokrenuta na inicijativu CECIMO. Bila je otvorena od 1. do 20. oktobra 2026.

Šta je najveća prepreka za 3D štampu u regionu?

Cena opreme, koju navodi 51% ispitanika. Odmah iza nje su dokazivanje isplativosti i kvalitet i ponovljivost, sa po 32%.

Šta firme i fakulteti očekuju od klastera aditivne proizvodnje?

Najviše zajedničke projekte i fondove (59%), zatim razmenu iskustava (51%) i obuke i radionice (34%).

Za šta se 3D štampa u regionu najviše koristi?

Za prototipove (75%), alate, pribore i šablone (63%) i rezervne delove (43%). Krajnje delove pravi 35% ispitanika.

Pročitajte i ovo

• Kada 3D štampa ima smisla a kada nema
• Realno stanje aditivne proizvodnje u regionu, pogled iznutra
• Šta je aditivna proizvodnja? Kraće nego što mislite