Kako je patentni sistem oblikovao tržište kakvo je danas

Ukratko

Aditivna proizvodnja je izmišljena početkom osamdesetih, ali je skoro tri decenije bila zaključana patentima u rukama malog broja kompanija. Prvu patentnu prijavu podneo je Hideo Kodama u Japanu 1980. godine, ali ona nikada nije odobrena. Patent za stereolitografiju dobio je Čak Hal 1986. godine u SAD.

Prekretnica je nastupila kada su ključni patenti istekli, za FDM 2009, za SLS 2014. Otvoreni projekat RepRap, pokrenut 2005, u tom trenutku je već imao zajednicu koja je znala da napravi štampač, i iz nje su nastali proizvođači poput Ultimakera i Prusa Researcha.

Danas na tržištu postoje desetine proizvođača za skoro svaki proces, a industrija je prema Wohlers izveštaju za 2026. u 2025. vredela 24,2 milijarde dolara. Zato izbor mašine više nije ograničen patentom nego znanjem kupca, i zato kvalifikacija procesa i dela postaje ključna.

Treći način izrade dela

Do pojave aditivne proizvodnje, industrija je poznavala dva osnovna načina izrade dela: oduzimanje materijala, na primer glodanjem ili struganjem, i oblikovanje, gde spadaju livenje, kovanje i livenje pod pritiskom. Aditivna proizvodnja je uvela treći princip, deo nastaje dodavanjem materijala sloj po sloj, umesto oduzimanja ili preoblikovanja postojeće mase.

Prvi patent koji nikada nije odobren

Prvi zabeleženi rad na ovom principu potiče iz Japana. Hideo Kodama, istraživač u Nagoya Municipal Industrial Research Institute, podneo je 12. aprila 1980. patentnu prijavu za uređaj koji očvršćava fotopolimer UV svetlom, sloj po sloj. Godinu dana kasnije objavio je i naučni rad o istoj metodi.

Prijava nikada nije odobrena. Ne zato što ideja nije bila dobra, nego zato što u roku od godinu dana nije uspeo da obezbedi sredstva i ispuni formalne uslove potrebne da prijava ostane važeća.

Hal, stereolitografija i patent iz 1986.

Nekoliko godina kasnije, Amerikanac Čak Hal je isti princip razradio u konkretan sistem koji je mogao da se proda. Patentnu prijavu podneo je 1984, a patent za stereolitografiju (SLA) dobio je 1986. godine. Iste godine osnovao je 3D Systems.

Kako je to moguće, ako je Kodamin rad već bio javno objavljen? Patent ne štiti opštu ideju, nego konkretnu tehničku izvedbu: konstrukciju uređaja, način upravljanja i postupak dovoljno detaljno opisan da ga stručnjak može ponoviti. Halova prijava je kao takva prošla ispitivanje. Uz to, pretraga strane, posebno japanske, naučne literature u to vreme bila je daleko slabija nego danas, pa je moguće da ispitivač za Kodamin rad nije ni znao.

Laser, prah i ekstruzija

Isti obrazac ponovio se i sa drugim procesima.

Lasersko sinterovanje praha (SLS). Karl Dekard je kao student na Univerzitetu u Teksasu razvio postupak u kom laser sinteruje prah sloj po sloj. Patent je odobren 1989, a proces je komercijalizovala kompanija DTM, koju je kasnije preuzeo 3D Systems. U Nemačkoj je kompanija EOS, osnovana 1989, razvila i patentirala sopstvene sisteme za lasersko sinterovanje, na kojima se kasnije razvila i metalna štampa.

Ekstruzija (FDM). Skot Kramp je 1989. prijavio patent za modelovanje taloženjem istopljenog materijala, iste godine osnovao Stratasys, a patent je odobren 1992. Naziv FDM je zaštićen kao robna marka, zato otvorena zajednica i danas isti princip zove FFF.

Izrael. Kompanija Cubital je krajem osamdesetih razvila i patentirala sopstveni proces očvršćavanja fotopolimera, a Objet, osnovan 1998, tehnologiju mlaznog nanošenja fotopolimera, danas poznatu kao PolyJet. Objet se 2012. spojio sa Stratasysom.

Ovako dodeljeni patenti su decenijama držali tehnologiju pod kontrolom malog broja kompanija. Ko je hteo mašinu za određeni proces, birao je između jednog ili dva proizvođača.

Vremenska linija

Godina Događaj Zašto je bitno
1980 Kodama podnosi patentnu prijavu u Japanu prvi zabeleženi opis štampe fotopolimera sloj po sloj
1981 Kodama objavljuje naučni rad princip postaje javno dostupan
1984 Hal podnosi prijavu za SLA početak komercijalne stereolitografije
1986 Hal dobija patent, osniva 3D Systems prva kompanija za aditivnu proizvodnju
1989 Dekardov SLS patent, Kramp prijavljuje FDM, osnovani Stratasys i EOS tri osnovna procesa pod patentnom zaštitom
1992 odobren FDM patent Stratasys praktično jedini nudi ekstruziju
2005 Adrijan Bojer pokreće RepRap otvoreni projekat štampača koji može da napravi delove za sebe
2009 ističe ključni FDM patent nastaju prvi komercijalni proizvođači iz RepRap zajednice
2014 ističu ključni SLS patenti ulaze novi proizvođači praškastih sistema
2025 industrija vredi 24,2 milijarde dolara desetine proizvođača za skoro svaki proces

RepRap i zajednica koja je čekala

Kada je FDM patent istekao 2009, zajednica koja je znala da napravi štampač već je postojala. Projekat RepRap pokrenuo je 2005. profesor Adrijan Bojer sa Univerziteta u Batu u Velikoj Britaniji, sa idejom štampača otvorenog koda koji može da odštampa veliki deo sopstvenih delova. Do isteka patenta, projekat je već imao razrađene konstrukcije, poput modela Darwin i Mendel, i aktivnu zajednicu širom sveta.

Iz te zajednice nastali su proizvođači koji su oblikovali desktop tržište. Erik de Brujn, član RepRap jezgra, suosnovao je 2011. Ultimaker. Jozef Pruša, takođe iz jezgra projekta, razvio je pojednostavljenu Prusa Mendel konstrukciju i 2012. osnovao Prusa Research. U Barseloni je iz RepRap rada na Politehničkom univerzitetu Katalonije 2011. nastao tim koji je kasnije postao BCN3D. Na spisku RepRap jezgra je i Bogdan Kecman iz Beograda.

Iz RepRap zajednice do proizvođača, od projekta iz 2005. do Ultimakera, Prusa Researcha i BCN3D

Iz te osnove nastao je čitav segment pristupačnih uređaja, uključujući i proizvođače iz Kine koji danas dominiraju desktop tržištem.

Kod SLS-a je obrazac bio sličan, ali sporiji. Kada su ključni patenti istekli 2014, pojavili su se novi proizvođači praškastih sistema, ali je ulazak na to tržište skuplji, pa se promena osetila postepeno.

Patentni sporovi nisu prošlost

Rupa iz Kodamine i Halove priče, da patentna kancelarija ne pronađe uvek sav relevantan raniji rad, nije istorijska kurioznost. Slični sporovi se u aditivnoj industriji vode i danas.

Najvidljiviji primer je spor Stratasysa i Bambu Laba. U septembru 2026. porota u Teksasu je utvrdila da je Bambu Lab povredio četiri Stratasysova patenta i dodelila odštetu od oko 27,6 miliona dolara. Bambu Lab je najavio žalbu, a dva druga patenta iz istog spora ranije je poništio američki odbor za patentne sporove. U Evropi je Jedinstveni patentni sud u aprilu 2026. odbio zahtev Stratasysa da zabrani prodaju Bambu Labovog modela H2C, uz zaključak da uređaj ne povređuje patent.

Isti patent, ista tehnologija, dva tržišta i dva različita ishoda. Za kupca to znači da patentni rizik ne nestaje kada ključni patenti isteknu, samo se seli na detalje.

Zašto je ova istorija bitna danas

Dok je tehnologija bila zaključana patentima, izbor mašine praktično nije postojao. Opcije su bile ograničene pravom, a ne stvarnom tehničkom razlikom između ponuđača. Isticanje patenata je to promenilo iz korena. Danas za skoro svaki proces, od FDM i SLS do metalnih procesa poput fuzije u praškastom sloju (PBF) i binder jettinga, postoje desetine proizvođača.

Pre isteka patenata Danas
Broj proizvođača po procesu jedan ili dva desetine
Cena ulaska visoka, bez alternative od pristupačnih do industrijskih sistema
Ko određuje izbor patentno pravo kupac
Glavni rizik ograničen izbor pogrešan izbor

Pre isteka patenata i danas, broj proizvođača, ko određuje izbor i glavni rizik

Ta raznovrsnost nosi i novi problem. Kada je izbor bio ograničen patentom, bilo je malo prostora za grešku. Danas je odgovornost za pravilan izbor u potpunosti na kupcu. Zato vendor neutral pristup, bez vezivanja za jednog proizvođača, ima praktičan smisao, i zato kvalifikacija procesa i dela postaje kritična. Tehnologija je svima dostupna, ali provera da li konkretna mašina i konkretan deo zaista odgovaraju nameni ostaje na onome ko bira.

Za kontekst vendor neutral pristupa pogledajte šta znači vendor neutral u odabiru mašine. Za kvalifikaciju samog procesa pogledajte kako izgleda kvalifikacija procesa u praksi, a za proveru konkretnog dela kako se kvalifikuje pojedinačna komponenta u proizvodnji.

Česta pitanja

Ko je izmislio 3D štampu? Prvu patentnu prijavu za štampu fotopolimera sloj po sloj podneo je Hideo Kodama u Japanu 1980, ali ona nikada nije odobrena. Prvi odobreni patent i prvu kompaniju imao je Čak Hal, koji je 1986. patentirao stereolitografiju i osnovao 3D Systems.

Zašto Kodama nije dobio patent? U roku od godinu dana od prijave nije uspeo da obezbedi sredstva i ispuni formalne uslove potrebne da prijava ostane važeća, pa je prijava propala.

Kako je Hal mogao da patentira nešto što je već bilo objavljeno? Patent ne štiti opštu ideju, nego konkretnu tehničku izvedbu. Halova prijava opisivala je razrađen sistem, a pretraga strane naučne literature u to vreme bila je slaba, pa je moguće da ispitivač za Kodamin rad nije ni znao.

Kada su istekli patenti za 3D štampu? Ključni FDM patent istekao je 2009, a ključni SLS patenti 2014. Posle toga su na tržište ušli brojni novi proizvođači.

Šta je RepRap? Projekat štampača otvorenog koda koji je 2005. pokrenuo Adrijan Bojer sa Univerziteta u Batu. Iz njegove zajednice nastali su proizvođači poput Ultimakera, Prusa Researcha i BCN3D.

Da li patenti danas utiču na izbor 3D štampača? Utiču, ali drugačije nego ranije. Osnovni procesi su slobodni, ali se sporovi vode oko pojedinačnih rešenja, kao u slučaju Stratasysa i Bambu Laba, sa različitim ishodima u SAD i u Evropi.

Izvori